07.06.2010.

“Regionalna deponija” d.o.o. Subotica je nastavila ciklus postavljanja „zelenih ostrva” (kontejnera za separatno prikupljanje sekundarnih sirovina) na teritoriji Grada Subotica i u opštinama Senta, Bačka Topola, Mali Iđoš i Čoka. Početkom ove godine obezbeđena su sredstva za nabavku tri komada prese - balirke, kao i za nabavku jos 15 zelenih ostrva. Na sprovedenoj Javnoj Nabavci tender je dobio “Tehnix beo” d.o.o. Beograd. Nabavku opreme finansirao je Pokrajinski sekretarijat za privredu.

U okviru obeležavanja 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine Grad Subotica je po drugi put organizovao Ekološku ulicu, na prostoru ispred Svečanog ulaza u Gradsku kuću i Plave fontane.

Šetnjom kroz ekološku ulicu, posetioci su mogli da se upoznaju sa ekološkim projektima koji se realizuju u gradu. Predstavila su se ekološka udruženja, javna preduzeča i ostale institucije koje se bave zaštitom životne sredine.

Na štandu “Regionalne deponije” d.o.o. Subotica posetioci Ekološke ulice su mogli da se informišu o aktivnostima Društva, a deca su imali priliku da u “Eko kutku” kroz igru i zabavu nauče više o značaju razvrstavanja otpada reciklaže, kao i da za uspešno rešene zadatke osvoje simbolične nagrade.

Na svečanoj 100. jubilarnoj sednici, održanoj 07.maja 2010.godine Reviziona komisija za kontrolu tehničke dokumentacije, imenovana od strane nadležnog Ministra zaključila je da se Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti za regionalnu deoniju u Subotici (koja je izrađena od strane AD „Hidrozavod DTD“ iz Novog Sada) prihvata i predlaže da se Idejni projekat sa studijom opravdanosti izradi za k.p. 2635 K.O. Bikovo. Nakon pozitivnog mišljenja revizione komisije dana 10. maja održana je prezentacija navedenog projekta od strane projektanata AD „Hidrozavod DTD“ i predstavnika „Regionalne deponije“ d.o.o. Subotica.

Aktivnosti u vezi sa rešavanjem problema otpada

Deponije u Srbiji pružaju ružnu sliku; nalaze se u neposrednoj blizini naselja i puteva; višestruko zagađuju životnu sredinu s obzirom da nemaju izolaciju, niti sistem za sakupljanje procednih i ocednih voda, kao ni deponijskih gasova, što vrlo lako dovodi do zagađenja podzemnih voda i vazduha; predstavljaju lokacije na kojima se otpad odlaže bez bilo kakvog prethodnog tretmana, tako da vetar lako raznosi odloženo smeće; česte su pojave samopaljenja. Pored navedenih činjenica, kapacitet postojećih deponija u Subotici i u okolnim opštinama je dovoljan da se na njima odlaže otpad još samo dve do tri godine!!!

Rešenje za navedene probleme je izgradnja savremenog regionalnog sistema za upravljanje otpadom, u skalu sa Evropskim standardima.

Kako bi se dugoročno rešio problem otpada u regionu, grad Subotica i opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš i Čoka su za svoj region osnovale zajedničko preduzeće „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica čiji je zadatak da izgradi nov, savremeni regionalni sistem za upravljanje otpadom u skladu sa evropskim standardima.

Regionalni sistem za upravljanje otpadom čine više elemenata, a to su:

1. Sanitarna deponija

2. Postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina

3. Kompostirnice

4. Sabirni centri

5. Transfer stanice

- projektovani izgleda budućeg regionalnog sanitarnog centra -

Regionalna sanitarna deponija će se u sledećem razlikovati od postojećih deponija (smetlišta):

- Pored sanitarne deponije će se izgraditi postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina. U ovom postrojenju se razdvaja otpad po vrstama i svojstvima, i na ovaj način dobijamo sekundarne sirovine spremne za presovanje, baliranje i odlaganje u prostor za smeštaj, gde se sirovine odlažu do daljeg slanja u reciklažne centre. Suština postrojenja je da se izdvoji sav otpad koji ne može da se reciklira, kako bi do tela deponije dospeo samo onaj deo otpada, koji ne može ni za šta drugo da se iskoristi.

- Telo sanitarne deponije ima nepropusnu podlogu i na ovaj način se sprečava protok procednih voda u zemlju i u podzemne vode. Procedne vode se prikupljaju posebnim drenažnim sistemom i ponovo se koriste za regulaciju vlage same deponije, ovim sistemom se takođe vrši monitoring zagađenja. Eventualni viškovi vode se prerađuju u postrojenju za prečišćavanje otpadnih vode i koriste za popunjavanje bazena za protivpožarnu upotrebu, za pranje vozila, za potrebe kompostera i slično.

- Telo deponije sadrži i sistem za sakupljanje deponijskih gasova (metana) radi sprečavanja negativnih uticaja njihove emisije, koji se može koristiti i za dobijanje električne energije za potrebu centra.

- U telo sanitarne deponije se odlaže samo OTPAD KOJI NE MOŽE DA SE RECIKLIRA ILI KOMPOSTIRA. Zajedničko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno.

- Sanitarna deponija nije izvor neprijatnih mirisa jer se većinski deo organskog otpada kompostira, a ostatak koji se odlaže u telo deponije se prekriva inertnim materijalom svakih 24 sata. Zbog istog razloga ni vetar ne može da raznosi gornji sloj otpada sa deponije.

Izbor lokacije regionalne sanitarne deponije

Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine koja je izrađena od strane JP “Zavod za urbanizam Vojvodine” u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Pokrajinskim Sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, kao potencijalne makrolokacije regionalne deponije u zoni Suboticepredviđene su sledeće lokacije:

1a – međunarodni magistralni put E -75- državni put I reda br.22 (makrolokacija između naselja Bikovo, Orom i Novo Selo)

1b – magistralni pravac Subotica-Bačka Topola-državni put I reda br.22.1 (između naselja Mala Bosna, Jožino Selo, Stari Žednik i Bikovo)

1v- regionalni pravac Bačka Topola-Senta-državni put II reda br.119 (između naselja Bačka Topola, Novo Orahovo i Kočićevo).

Krajem 2007.godine, JP „Zavod za urbanizam opštine Subotica“ izradio je „Studiju vrednovanja potencijalnih mikrolokacija u svrhu namene izgradnje regionalne deponije na prostoru opštine Subotica“.

JP Zavod za urbanizam je uporedno vrednovao sledeće mikrolokacije koje se nalaze u krugu navedenih makrolokacija: k.p.-103 K.O. Bikovo, k.p.-2635 K.O. Bikovo, k.p. 38192 K.O. Donji Grad, k.p.-456 K.O. Žednik.

Vrednovanje navedenih lokacija je vršeno u skladu sa odredbama Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija, i to članovima 6. i 11.

Uporednim vrednovanjem mikrolokacija kroz gore navedene kriterijume, JP „Zavod za urbanizam Opštine Subotica“ je predložilo mikrolokaciju k.p.-103 K.O. Bikovo za privođenje nameni regionalne sanitarne deponije, dok mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo odgovara kriterijumima određenih Pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija i smernicama predviđenih Studijom prostornih razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine.

Nakon izrade Studije vrednovanja potencijalnih mikrolokacija u svrhu namene izgradnje regionalne deponije na prostoru opštine Subotica od strane JP „Zavod za urbanizam opštine Subotica“ Grad Subotica je doneo Prostorni plan Opštine Subotica («Službeni list Opštine Subotica», br.19/08) - u daljem tekstu: Prostorni plan. Prostorni plan, u okviru Referalne karte br. 3 - Plan prirodnih resursa, zaštita životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara i turizma - sadrži prikaz potencijalnih lokacija (tri makrolokacije) za regionalnu deponiju u skladu sa Regionalnim planom upravljanja optapod i Studijom vrednovanja potencijalnih mikrolokacija u svrhu namene izgradnje regionalne deponije na prostoru Opštine Subotice i predviđa izradu dodatih elaborata za izbor lokacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije.

„Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica je detaljnije analizirala potencijalne lokacije, naručena je procena vrednosti k.p. 103 K.O. Bikovo i k.p. 2635 K.O. Bikovo i zatražene su ponude za obezbeđivanje potrebne infrastrukture, kako bi se i sa ekonomske strane uporedile potencijalne lokacije.

Mikrolokacija k.p. 103 K.O. Bikovo se nalazi u privatnom vlasništvu. Sudski veštak angažovan od strane vlasnika nevedene parcele je procenio da je vrednost 35 hektara južnog dela navedene pracele 5.200.000,00 EVRA, šta je neprihvatljivo za Društvo.

Mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo se nalazi u državnoj svojini, odgovara kriterijumima predviđenih Pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija, kao i smernicama predviđenih Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine.

U skladu sa navedenim, Društvo je krajem 2008.godine predložilo Skupštini Grada donošenje Odluke o izboru lokacije za izgradnju sanitarne deponije na k.p. 2635 K.O. Bikovo.

Pošto navedena odluka nije doneta, Društvo je 2009.godine naručilo Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti za gore navedene dve potencijalne lokacije, tojest projektanti su imali zadatak da izrade Generalni projekat za dve lokacije i da te dve lokacije uporede kroz svaki elemenat prethodne studije opravdanosti i na osnovu dobijenih podataka da se predloži povoljnija lokacija.

Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije. Generalni projekat sadrži naročito podatke o: makrolokaciji objekta; opštoj dispoziciji objekta; tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; načinu obezbeđenja infrastrukture; mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na životnu sredinu; inženjerskogeološkim-geotehničkim karakteristikama terena sa aspekta utvrđivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istražnim radovima za izradu idejnog projekta; zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

Stručnim vrednovanjem lokacija u Generalnom projekatu sa prethodnom studijom opravdanosti došlo se do zaključka da je lokacija na k.p. 2635 K.O. Bikovo povoljnija, osnovni razlog za ovaj zaključak je što je lokacija k.p. 103 K.O. Bikovo u blizini vodotoka Čiker i kanala za odvođenje otpadnih voda iz fabrike đubriva „Azotara“, a zemljište je u privatnom vlasništvu, dok je na k.p. 2635 K.O. Bikovo površina za deponiju 50% veća, što omogućava duži ekploatacioni vek.

Na sednici održanoj 07.maja 2010.godine Reviziona komisija za kontrolu tehničke dokumentacije, imenovana od strane nadležnog Ministra zaključila je da se navedena tehnička dokumentacija prihvata i predlaže da se Idejni projekat sa studijom opravdanosti izradi za k.p. 2635 K.O. Bikovo.

Izgradnjom sanitarne deponije rešiće se problem otpada u Subotici i okolnim opštinama, stvoriće se uslovi za razvoj ove privredne grane, kao i za otvaranje novih radnih mesta.

Regionalna sanitarna deponija je potrebna i nama i našoj okolini!

.

Smećem ili otpadom nazivamo one predmete koji više nisu potrebne ljudima zato ih bacaju u kontejnere za smeće.

Obično koje predmete bacamo u kontejner?

Tu bacamo prazne plastične boce, prazne konzerve, limenke, prazna staklena boca, stare novine itd. Kad se kontejneri popune, stiže kamion koji sakuplja taj otpad i odnosi na deponiju.

.

.

Vrste otpada, selektivno prikupljanje otpada i reciklaža

.

Postoje i takvi otpadi, koje nije potrebno odneti na deponiju jer možemo ih ponovo preraditi.

Da pogledamo na jednom primeru!

Prazne plastične boce se prikupljaju, nakon toga se sortiraju i prave se od njih tzv. „bale“. Posle ovoga boce idu na mlevenje nakon toga od njih se pravi granulat. Od granulata se kasnije prave novi plastični proizvodi.

Taj proces nazivamo reciklažom.

.

Pored plastike reciklirati možemo i papir i staklo i limenke.

Međutim, da bismo taj otpad mogli reciklirati moramo ih odvojiti od ostalog smeća. To znači da ne bacamo sav otpad u istu kantu nego u poseban kontejner sakupljamo papir, u poseban kontejner staklo a isto tako u poseban kontejner plastiku i limenke.

To nazivamo selektivnim prikupljanjem otpada.

.

Kontejneri su različitih boja da bismo ih mogli lakše razlikovati.

papir

U PLAVI kontejner bacamo otpad od PAPIRA, npr. kartone, novine i magazine odnosno razne ambalaže od papira. Međutim ne smemo tu bacati korišćene papirne maramice i vlažne maramice, papirne pelene, prljavi papir i slično.

.

plastika

U ŽUTI kontejner bacamo PLASTIKU i LIMENKE, npr. plastične boce, plastične kese, razne čepove, folije i limenke. Zabranjeno je tu bacati flakone od kućne hemije (to je opasan otpad), prljave konzerve, stiropor, razne CD i DVD ploče i slično.

.

staklo

U ZELENI kontejner sakupljamo otpad od STAKLA, npr. flaše od mineralne vode, od vina, od soka. Ne smemo tu bacati staklo od prozora, ogledala, sijalice, naočare, porcelan, keramiju, ispražnjene medicinske bočice i slično.

.

Moramo paziti na to da plastične boce i limenke ispresujemo - zgnječimo pre nego što ih bacimo u kontejner jer na ovaj način zauzimaju manje mesta a na ovaj način transportovanje otpada je ekonomičniji.

.

Nemojte zaboraviti!

.

Ako otpad prikupljamo selektirano, manja količina se odnese na deponiju i na taj način stvarno možemo sačuvati okolinu. A isto tako manje trošimo i prirodne resurse – npr. ako koristimo reciklirani papir, time štitimo drveća jer tokom proizvodnje papira koristi se drvo.

Selektirajte i vi posebno papir, staklo, plastiku i limenke jer time možete doprineti sačuvanju okoline!

.

- reciklirana limenka nakon 60 dana ponovo se može nalaziti u prodavnicama. To znači da limenku od istog materijala možemo držati u ruci i 6 puta godišnje

- količina papira i stabala koju godišnje bacamo bila bi dovoljna za 20 godišnje zagrevanje 50.000.000 kuća

- staklo se može reciklirati bezbroj puta

- najobičnija plastična vreća na deponiji trune više od 4000 godina i da se staklena flaša razgrađuje za milion godina

- od 670 limenke možemo proizvoditi jednu biciklu a za proizvodnju jednog automobila potrebno je 19000 limenka

- za proizvodnju jedne majice potrebno je 27 plastičnih flaša

- najveća limenka na svetu je bila 5 metra visoka, 2 metra široka i imala je 4 kilograma

- u Sjedinjenim Državama za svakih sat vremena izbacaju 2.500.000 komada plastičnih boca?